Petak, Jun 18, 2010
nemoguća misija - pozvati na odgovornost vozača GSP (devojčica zamalo stradala zbog greške vozača)
Šta se u stvari desilo?!
Moja sedamnaestogodišnja ćerka u pokušaju da uđe u autobus broj 23 (ljubičaste boje, zglobni, sa Bugati reklamom na sebi nepoznate registracije) na početnoj stanici u Beogradskom naselju Karaburma, 16. 06. 2010.godine, umalo je nastradala.
Vozač je razgovarao sa osobom pored sebe i nije gledao u retrovizor, da li neko ulazi i zatvorio je vrata tako da je mome detetu ostala jedna noga u autobusu a druga noga i telo van autobusa.
Pokušala je da mu da do znanja udarajući rukom u autobus. Međutim „gospodin“ nije mogao da je čuje niti vidi jer je bio zauzet nedozvoljenim razgovorom sa osobom pored sebe, tako da je ona u panici mogla samo da skakuće na jednoj nozi i nada se da će preživeti.
Tek nakon što je neko „gospodinu“ bahatom iz spoljne sredine suflirao, zaustavio je autobus.
Kada je ušla u autobus, u šoku, umesto da je vozač pita da li je povređena, da li je dobro, da joj se eventualno izvine, njegov sagovornik se izvikao na moje dete rečima:“ Šta uskačeš u autobus? Posle ti je đavo kriv!“.
Priznaćete da je nemoguće uskočiti u zatvoren autobus, a samo tako po pravilu, može biti u pokretu.
Policija ne reaguje na tako nešto, jer nema fizičkih povreda (hvala Bogu) , a samim tim ni potvrdu lekara. Potvrda od psihijatra za pretrpljen šok se ne uvažava. Priznaju samo fizičke povrede.
Pa recite mi onda, zar nije zakon, uzeti zakon u svoje ruke?
Šef vozača na mestu polaska autobusa kaže da ne može ništa preduzeti niti da mi može dati ime vozača zbog pravila službe. Odlično je to pravilo službe koje dozvoljava nekažnjeno ugrožavanje života nejakih!
Pitam se da li biste da je neko bogataško dete to doživelo reagovali? AH! DA! Baš sam glupa! Pa oni se ne voze autobusima, nego skupim automobilima koje im mi, radni narod kupujemo!
Ali verujte, ja radim u zdravstvu i mogu vam reći, da nisu otporni na udarce, metke i slične stvari i još nisu izmislili lek za duži život bahatih ljudi, moralnih patuljaka.
Nadam se da ćete reagovati na zlo u društvu i zaštiti našu decu i učiniti da se bar nešto pomakne u ovoj državi.
razjarena majka
S pravom ste besni, i slažem se s Vama da treba kazniti nesavesnog vozača koji je zamalo izazvao tragediju. Nadam se samo da devojčica nije pretrpela teži šok. Nažalost, gradski prevoz JESTE džungla, u kojem autobuse često voze orangutani, i svi smo doživeli slične neprijatnosti, dok su osioni šoferi prošli i bez opomene. Niko ih ne kontroliše kako se ponašaju, da li poštuju pravila bezbednosti, ne otpušta s posla zbog takvih ispada, niti ih novčano kažnjava. Oni su ubeđeni da su oni jadne žrtve, jer ih Beograđani svakodnevno smaraju nesuvislim prohtevima da se voze, i da još i stignu kuda su naumili na vreme, i nepovređeni - pa gde to još ima... Još primera, ali duhovitih, ima na http://cudesno.blog.rs/blog/cudesno
PS.
Jedino ne razumem u kakvoj su vezi bogataška deca i nelogična izjava da radni narod kupuje automobile bogatašima (?!) sa bahatim vozačem gradskog prevoza, to nema veze sa temom.Znam da ste s pravom ljuti na tog vozača busa, i na to što ga niko neće kazniti za strah koji ste preživeli Vi i Vaše dete. Držite se teme kad pišete o tome i ne kvarite svoj pravedan stav ubacivanjem pogrešno označenih krivaca. Za držanje glupih i po život opasnih vozača krivi su kadrovski službenici GSP, a ne neka deca koja se voze automobilom. I ona su u istoj opasnosti kao i Vaša devojčica, čim se uključe u saobraćaj u kojem učestvuju nedoučeni vozači.
Hvala na Vašem komentaru u kome podržavate moj stav i izražavate saosećanje. :)
Čitala sam Vaše tekstove (čudesno).
Veoma ste načitani i jako lepo se pismeno izražavate. Čestitke za teme koje obrađujete. Veoma originalno, nadahnuto i maštovito.
Bogati, dakle moćni, koji po definiciji sociologije za srednju školu, (dakle nikakva visoka nauka i neproverene stvari ne izlažem) upravljaju tokom ne samo svojih već i tuđih života. Dakle, reč je o grupi ljudi koji su na višim lestvicama moći i bogatstva u društvu. Njihova obaveza je da organizuju sigurno društvo određenim mehanizmima vekovima poznatim u politici kao nauci. Govorim dakle o političarima i tajkunima, kao nosiocima bogatstva i vlasti. Radnici im "kupuju" automobile kroz iste te dobro poznate društvene mehanizme zloupotrebe, takođe dobro poznate i proučene. Ali oni su Vama svakako veoma poznate. Moje nezadovoljstvo je pre svega upućeno izvoru nemilog događaja. Očekujem da ljudi u čijim rukama je skoncentrisana moć, istu odgovorno koriste. Ne samo za ličnu dobrobit, već i za stvaranje takve "klime" u društvu koja će stimulisati odgovorne, vredne, pametne, sa pozitivnom energijom za opštu dobrobit.
Eto, zato naši ljudi kad rade u uređenim, politički stabilnim državama koje cene prave životne vrednosti, su veoma cenjeni i ne prave gore navedene propuste.
Ovde sam ih , možda nespretno nazvala "bogatašima" misleći na vlast koja treba da bude drugačija, a ne da stanovništvo ogugla i na najužasnije vesti. Pozdrav!
zelim
nicecollectiveboots nicecollectiveboots nicecollectiveboots.
